Kiropraktika spada u manipulativne tehnike gde je cilj rešavanje mehaničkih poremećaja mišićno-skeletnog sistema, posebno kičme. Tokom svoje istorije, kiropraktika se suočavala sa raznim kontroverzama i kritikama. Iako je ovaj tip nege pokazao određene sigurne i korisne ishode, postojao je određeni narativ o samoj efikasnosti tokom dužeg perioda.
Njena uloga i dalje postavlja brojna pitanja:
- Da li to treba da bude prva stvar kada je nekome potrebno lečenje? Ili bi je trebalo koristiti samo ako drugi tretmani ne rade?
- Da li neki ljudi imaju više koristi od kiropraktike nego drugi?
Ako tražite odgovore o tome da li je kiropraktika bezbedna, samo nastavite da čitate.
Šta je istina o kiropraktičarima?
Kiropraktičari nisu lekari. Međutim, oni prolaze kroz obimnu obuku i potrebna im je diploma za praksu. Kiropraktičari su obučeni zdravstveni stručnjaci koji koriste praktična rešenja kako bi pravilno rešavali probleme sa kičmom i pomogli telu da prirodno zaceli.
Potvrđene prednosti kiropraktike
Kiropraktika može smanjiti bol pojedincima sa određenim aktunim ili hroničnim stanjima, uključujući:
1. Bol u donjem delu leđa
Bol u donjem delu leđa je jedan od najčešćih uzroka godina proživljenih sa invaliditetom širom sveta. Američki koledž lekara (ACP) (2017) preporučuje manipulaciju kičme za pacijente sa bolom u donjem delu leđa. Takođe, kao što je detaljno navedeno u objavljenoj studiji koju su sproveli Paige et al. (2017), manipulacija kičme je donela skromna poboljšanja u ublažavanju bola i funkcionalnosti za osobe sa akutnim bolom u donjem delu leđa. Ovo je takođe podržano studijom Goertza et al. (2018), koji je objavljen u JAMA Network Open. Štaviše, studija je uključivala 750 aktivnih vojnih lica sa bolovima u leđima koji su bili podeljeni u dve grupe. Jedna grupa je dobila standardnu negu, koja je uključivala lekove, samonegu i fizikalnu terapiju, dok je druga grupa dobila standardnu negu zajedno sa do 12 kiropraktičkih tretmana. Posle šest nedelja tretmana, učesnici su dobili standardnu i bezbednu kiropraktičku negu:
- Prijavljeni su niži nivoi intenziteta bola.
- Ispitanici su osetili smanjen invaliditet i funkciolno poboljšanje.
- Prijavljeno je veće zadovoljstvo ovim tipom lečenja.
- Manje lekova protiv bolova se koristilo.
2. Bol u vratu
Bol u vratu je takođe jedan od najčešćih razloga zašto stariji pacijenti traže pomoć od kiropraktičara.
U studiji Hanelinea & Coopersteinc (2009), stariji pacijenti koji su dobijali kiropraktički tretman pokazali su poboljšanje u svim izmerenim ishodima od njihove početne procene do konačne evaluacije. Približno polovina pacijenata je odgovorila na upitnik o zadovoljstvu, pri čemu su skoro svi izrazili zadovoljstvo ili veliko zadovoljstvo pruženom negom. Većina je navela da bi se ponovo odlučila za kiropraktiku ako se suoči sa sličnim problemom u budućnosti.
Druga studija je ispitala iskustva pacijenata sa kiropraktikom za hronični bol u vratu. Utvrđeno je da su pacijenti generalno imali pozitivna i bezbedna iskustva sa kiropraktikom, posebno u vezi sa komunikacijom i pristupom terminima. (Hais et al., 2019).
3. Glavobolje
Kiropraktičari često leče cervikogene glavobolje i migrene. Cervikogene glavobolje su sekundarne glavobolje jer bol obično potiče sa drugog mesta, često iz vrata. Migrenske glavobolje izazivaju intenzivan, pulsirajući bol i obično pogađaju jednu stranu glave. Ne postoji mnogo opcija bez lekova za rešavanje ovih hroničnih glavobolja. Mnogi pacijenti sa glavoboljom koji se konsultuju sa kiropraktičarima imaju karakteristike ponavljajućih glavobolja. Studija Bronforta i saradnika (2001) je pregledala nekoliko studija kako bi se utvrdila efikasnost manipulacije kičmom za hronične glavobolje. Otkrili su da je manipulacija kičmom pokazala ohrabrujuće rezultate u lečenju tenzionih i migrenskih glavobolja.
Sva istraživanja imaju svoja ograničenja!
Kiropraktika nije izuzetak.
Iako određene studije podržavaju efikasnost kiropraktike kod bolova u leđima, vratu i glavobolje, one su takođe identifikovale ograničenja.
U studiji Piage et al. (2017), postoji nedostatak visokokvalitetnih istraživanja, nedovoljno detalja u opisivanju kiropraktičke manipulacije, značajne varijacije među studijama i neizvesnost o kliničkom značaju poboljšanja. Pored toga, pristrasnost objavljivanja može biti zabrinjavajuća. Štaviše, Goertz et al. (2018) je naveo da je bol u donjem delu leđa komplikovan jer je teško tačno znati šta ga uzrokuje za svaku osobu.
Poređenje kiropraktike sa drugim tretmanima, kao što je redovna medicinska nega, je nezgodno jer kiropraktika uključuje praktične tehnike. Takođe, bitno je prepoznati da samo kiropraktički tretman možda nije sveobuhvatan, jer često uključuje dodatnu standardnu negu.
S druge strane, Hanelinea & Coopersteinc (2009) su priznali nedostatak kontrolne grupe ili poređenje sa drugim tretmanima u svojoj studiji, što otežava određivanje efikasnosti kiropraktičke nege u poređenju sa alternativnim pristupima. Studija je procenjivala samo kratkoročne rezultate do 26 nedelja, tako da dugoročni bezbedni efekti kiropraktičke nege za akutni bol u vratu ostaju nejasni.
Studija Hais et al. (2019) su se oslanjali na pacijente koji su izveštavali o svojim iskustvima, a neki su bili plaćeni da odgovaraju na pitanja, što bi moglo uticati na rezultate. Osim toga, učestvovali su samo neki ljudi koji su ispunjavali uslove za studiju, što bi moglo značiti da su oni koji su se pridružili imali bolja i bezbedna iskustva sa kiropraktikom. Štaviše, studija nije mogla da odvoji podatke za pacijente sa specifičnim hroničnim stanjima, što otežava primenu nalaza na sve pacijente kiropraktike sa hroničnim bolom.
Na kraju, Bronfort et al. (2001) pronašao je devet studija koje su uključivale 683 pacijenta sa hroničnom glavoboljom. Ispitivanja su se razlikovala po kvalitetu, karakteristikama pacijenata, tretmanima i merama ishoda, što je otežavalo poređenje rezultata. Ovo sugeriše da nam je potrebno detaljnije istraživanje da bismo razumeli koliko dobro kiropraktika funkcioniše i da bismo se pozabavili ovim problemima.
Sledeće pitanje je…
Da li je kiropraktika bezbedna?
Prethodna istraživanja očigledno impliciraju da kiropraktika nije bezbedna za sve.
Primećeni su uočljivi rizici i neželjeni efekti povezani sa prilagođavanjem kiropraktike, uključujući:
- Glavobolje.
- Umor.
- Nelagodnost u tretiranim delovima tela.
Pored toga, retki, ali ozbiljni rizici povezani sa prilagođavanjem kiropraktike obuhvataju:
- Sindrom moždanog udara Cauda ekuina, stanje koje uključuje uklještene nerve u donjem delu kičmenog kanala potencijalno dovode do trajne paralize.
- Pogoršanje hernije diskova.
Prema izveštaju European Spine Journal iz 2011. godine, sindrom cauda ekuina, retka komplikacija kičmenih manipulacija, karakteriše oštećenje nerva u donjem delu kičmene moždine. Međutim, prijavljeno je samo nekoliko slučajeva. Studije o kiropraktici često pokazuju njene prednosti, ali prisustvo štetnih efekata sugeriše da kiropraktika možda nije pogodna za sve. Zatim, ko su pravi kandidati da se podvrgnu tretmanu kiropraktike, a ko ne?
Ko onda može kod kiropraktičara na tretman?
Pacijenti sa sledećim stanjima su mogući dobri kandidati za kiropraktiku:
1. Uganuća
Uganuća i istegnuća leđa su takođe česti uzroci bolova u donjem delu leđa. Jedna opcija lečenja je kiropraktička nega, koja često uključuje manipulaciju kičme. Istraživanja pokazuju da manipulacija kičmom može pomoći u ublažavanju bolova i poboljšanju funkcije kod ljudi sa akutnim bolom u donjem delu leđa, jednom od najčešćih vrsta bolova u leđima.
2. Kokidinija
Jednostavnije rečeno, „kokidinija“ je bol u repnoj kosti. Većina slučajeva bolova u repnoj kosti je posledica disfunkcije karlice. Nelagodnost od povrede repne kosti može se pojačati ako obližnji mišići postanu ukočeni i otečeni. Ovo takođe može dovesti do neravnoteže ili neusklađenosti u predelu karlice, pogoršavajući bol i disfunkciju. Kiropraktička nega može efikasno lečiti i probleme sa trtičnom kosti i karličnim zglobovima. Kiropraktičari takođe koriste niz tehnika za podešavanje i manipulaciju karlice i trtične kosti, u cilju ispravljanja neusklađenosti i vraćanja funkcionalnosti. Iako ove tehnike mogu uključivati mobilizaciju, nežna ručna podešavanja ili specijalizovane instrumente dizajnirane posebno za ponovno poravnanje karlice.
3. Miofascijalni bol
Sindrom miofascijalnog bola nastaje usled osetljivosti i zategnutosti u miofascijalnim tkivima, što dovodi do hroničnog bola. Terapija miofascijalnog oslobađanja je praktični tretman za upravljanje sindromom miofascijalnog bola. Cilj je da se opusti, istegne i poravna fascija, ublažavajući bol i vraćajući kompletan opseg pokreta.
4. Išijas
Išijas je takođe oblik bola koji nastaje u leđima i proteže se niz nogu. Često se pokreće pritiskom na išijatični nerv ili njegove korene u kičmi. Generalno, išijas nije posledica ozbiljnog stanja i obično se rešava tokom vremena. Kiropraktička podešavanja mogu biti efikasna i pružiti olakšanje nekome ko ima bol od išijasa.
U ovim slučajevima ne bi trebalo tražiti pomoć od kiropraktičara:
Kiropraktička nega se prvenstveno fokusira na prilagođavanje kičme kako bi se poboljšalo zdravlje mišićno-skeletnog sistema.
1. Utrnulost, peckanje ili gubitak snage u ruci ili nozi
Kiropraktika se prvenstveno fokusira na prilagođavanje kičme kako bi se poboljšalo zdravlje mišićno-skeletnog sistema. Iako može biti od koristi za određena stanja, možda neće biti efikasno za simptome kao što su utrnulost, peckanje ili slabost u ekstremitetima.
2. Povećani rizik od moždanog udara
Iako moždani udari retko nastaju usled prilagođavanja kiropraktike, rigorozna manipulacija grlića materice može izazvati disekciju arterija kod osoba predisponiranih za ovo stanje. Arterijska disekcija je takođe značajan uzrok ishemijskog moždanog udara.
3. Poznata abnormalnost kostiju u gornjem delu vrata
Izmenite ili u potpunosti izbegavajte kiropraktiku ako imate poznatu abnormalnost kostiju u gornjem delu vrata, kao što su urođene malformacije ili teška degeneracija.
4. Osteoporoza
Kiropraktička prilagođavanja, koja podrazumevaju manipulaciju kičmom, mogu predstavljati rizik za osobe sa osteoporozom zbog njihovih delikatnih kostiju. Roberts i Volfe (2012) su potvrdili da se osteoporoza često smatra relativnom ili apsolutnom kontraindikacijom za ovakav tretman, jer spoljna sila primenjena tokom procesa može potencijalno dovesti do kolapsa pršljenova.
5. Ankilozni spondilitis
Kiropraktički tretman generalno nije bezbedan i ne preporučuje se za lečenje ankilozirajućeg spondilitisa. Zbog fuzije kostiju u vratu i kičmi, prilagođavanja kičme koje izvodi kiropraktičar mogu nenamerno dovesti do preloma ili dislokacije, posebno u vezi sa vratom.
6. Tuberkuloza kičme
Spinalna tuberkuloza, uzrokovana Micobacterium tuberculosis, je zarazna bolest. Uključivanje u manipulaciju kičme tokom prilagođavanja kiropraktike može rizikovati širenje infekcije na druge regione.
7. Spondilolisteza
Potencijalni rizici kiropraktičkih rešenja, posebno onih koji uključuju pokrete uvijanja, obuhvataju mogućnost pogoršanja već postojećih stanja kičme, izazivanja naprezanja ili uganuća mišića, i potencijalno rezultirajući povredom ili nelagodnošću.
8. Lumbalna spondiloza
Lumbalna spondiloza je takođe preovlađujuće stanje koje pogađa milione širom sveta. Iako je neuobičajena, kiropraktička nega nosi rizik od povreda, posebno tokom manipulacije kičmom, što može dovesti do naprezanja mišića, uganuća ligamenata ili iritacije nerva.
9. Spondiloliza
Spondiloliza podrazumeva defekt u pars interarticularis, segmentu pršljena. Manipulacija kičmom takođe može predstavljati povećan rizik od preloma ili dislokacija kod osoba sa ovim defektom. Kod spondiloze zglobovi mogu postati otečeni i upaljeni, što uslovljava izbegavanje kiropraktičkim tretmanima tokom ovih perioda. Stoga, manipulacija kičmom može predstavljati rizik za osobe sa spondilolizom.
Takođe se možete zapitati da li se ovakav tretman može raditi deci?
Kiropraktika za decu je kontroverzna tema. Mnogi ljudi, čak i u oblasti kiropraktike, raspravljaju o tome da li je to dobra ideja ili ne. Štaviše, French et al. (2010) recenzirao seriju časopisa pod nazivom „Kiropraktička briga o deci”. Otkrili su ograničenja u kiropraktičkoj nezi za decu, uključujući nedostatak jake baze dokaza koji podržavaju kiropraktiku za pedijatrijske pacijente i kontroverznu prirodu ove oblasti unutar i van struke. Studija izražava zabrinutost u vezi sa prikladnošću kiropraktičkog tretmana za decu u nedostatku čvrstih dokaza i naglašava važnost informisanog donošenja odluka, kompetentnosti kliničara i pridržavanja smernica za najbolju praksu u lečenju pedijatrijskih pacijenata. Zbog toga je ključan izbor kvalifikovanog kiropraktičara koji prati bezbednosne smernice i uzima u obzir individualna zdravstvena stanja kako bi rizike sveo na minimum.
Kako odabrati kvalifikovanog i renomiranog kiropraktičara
Nekoliko smernica vam može pomoći da izaberete dobrog kiropraktičara:
Preporuke: Počnite tako što ćete zatražiti listu preporuka kiropraktičara od svog lekara. Alternativno, potražite preporuke od porodice, prijatelja ili drugih zdravstvenih radnika.
Istražite nivo školovanosti kiropraktičara: Prilikom odabira kiropraktičara, licenciranje je takođe ključni aspekt koji treba uzeti u obzir jer ukazuje na to da je kiropraktičar bezbedan i da poseduje potrebnu obuku, stručnost i iskustvo za pružanje kiropraktičke nege.
Uzmite u obzir iskustvo kiropraktičara: Što više iskustva kiropraktičar ima sa stanjem ili procedurom, to će verovatno biti bolji vaši rezultati.
Uzmite u obzir pol: Od ključne je važnosti da se osećate opušteno sa polom vašeg kiropraktičara jer ćete razgovarati o ličnim stvarima.
Procenite stil komunikacije: Da li je kiropraktičar pristupačan i ljubazan? Da li se pacijent oseća opušteno u razgovoru sa kiropraktičarom? Da li kiropraktičar adekvatno odgovara na sve upite pacijenata? Da li kiropraktičar pažljivo sluša pacijentov potpuni opis simptoma i preferencija za lečenje?
Pročitajte recenzije pacijenata: Recenzije pacijenata često govore o tome koliko je lako zakazati termine, koliko dugo moraju da čekaju, da li je prostor higijenski čist i da li je osoblje ljubazno. Kažu i da li pacijenti veruju lekaru, da li lekar provodi dovoljno vremena sa njima i da li lekar dobro odgovara na njihova pitanja.
Znajte šta vaše osiguranje pokriva: Vaše osiguranje je takođe važno. Možda biste želeli da izaberete kiropraktičara koji radi sa vašim planom kako biste imali najviše koristi i platili manje novca iz sopstvenog džepa za lečenje.
Zaključak
Uprkos istorijskim kontroverzama i tekućim debatama o efikasnosti, kiropraktika je pokazala neke pozitivne i bezbedne efekte, posebno u ublažavanju akutnog i hroničnog bola, kao što su bol u donjem delu leđa, bol u vratu i glavobolja. Međutim, postoje ograničenja i rizici, o čemu svedoči nedostatak kvalitetnih istraživanja i pojava štetnih efekata. Stoga, odluku o podvrgavanju kiropraktičkom tretmanu treba doneti oprezno.
Da li ste znali da neke od vaših najčešćih svakodnevnih navika takođe doprinose bolovima u leđima? Istina je! Ali, kada shvatite kako i zašto, i napravite neka laka prilagođavanja, možete početi da jačate leđa. Zato nas možete slobodno kontaktirati kako bi stvorili dnevne navike za zdrava leđa!
+381 60 075 5703
info@stretch-well.com
Odricanje od odgovornosti:
Informacije predstavljene ovde nemaju za cilj da umanje benefite kiropraktične medicine, već da podstaknu oprez i informisano donošenje odluka. Kiropraktika je pokazala neke pozitivne efekte u određenim slučajevima, ali je neophodno uzeti u obzir individualna zdravstvena stanja i konsultovati se sa kvalifikovanim praktičarima koji se pridržavaju bezbednosnih smernica i najboljih praksi.