Artritis je proces propadanja jednog ili više zglobova. Razlikujemo upalni (reumatski) artritis kod koga proces počinje iritacijom zgloba i kasnijim propadanjem hrskavice i degenerativni artritis (artroza) kod koga postoji propadanje hrskavice zgloba zbog starenja ili povrede.
Uzroci artroza nisu do kraja poznati i teško ih je definisati. Postoje, međutim, neki faktori rizika koji utiču na pojavu ovog problema – povrede ramena, iritacije / upalna stanja, operativni zahvati u ramenu, preterana upotreba ramena. Posebno izloženi riziku su sportisti (dizanje tegova npr.), kao i osobe čije aktivnosti uključuju učestalo podizanje ruke iznad nivoa ramena. Reumatoidni artritis je učestala bolest kod koje imuni sistem pacijenata sam, ”greškom”, napada zglobove izazivajući tako njihovu iritaciju i oštećenje.
O simptoma najčešće postoji bol u ramenu i ukočenost. Bol i ukočenost variraju u intenzitetu a često se javljaju i noću i ometaju spavanje. Intenzitet bola se pojačava prilikom povećanja aktivnosti. Kako bolest napreduje, tako gotovo svaki pokret može izazivati bol. Može se pri pokretima javiti i zvuk pucketanja ili škripanja, što je znak potpunog propadanja hrskavice. Bol se javlja u predelu ramena i može se širiti ka vratnom delu, niz ruku ili ka grudnom košu.
Tipovi artritisa:
1.Osteoartritis. Kod ovog tipa artritisa dolazi do oštećenja ili uništenja zglobne hrskavice. Kako se ona oštećuje, tako postaje neravna i gruba i kost se ogoljuje. Prilikom pokreta, kosti u zglobu se dodiruju i to izaziva bol. Ovaj tip artritisa najčešće pogađa populaciju preko 50 godina starosti.
2.Reumatoidni artritis. Ovaj tip artritisa obično pogađa više zglobova u telu u isto vreme i simetričan je – njime su najčešće zahvaćeni isti zglobovi na obe strane tela. U zglobovima je prisutna sluznica (sinovija) koja proizvodi zglobnu tečnost koja podmazuje zglobove i čini da se zglob lakše pokreće. Kod akutnog stanja je ona nabujala ali nema oštećenja zglobne hrskavice. Kod hroničnog reumatoidnog artritisa dolazi do propadanja hrskavice i oštećenja samog zgloba. Javlja se najčešće kod mlađih osoba. Ovo stanje ima karakteristike autoimunog stanja, što znači da imuni sistem napada svoje sopstveno tkivo. Naš odbrambeni sistem, umesto da štiti od infekcija, oštećuje normalno, zdravo tkivo i razmekšava kosti. Primarno lečenje je u domenu reumatologa.
3.Posttraumatski artritis. Oblik degenerativnog artritisa koji se razvija nakon povreda kao što su prelomi ramena ili nestabilnost ramena sa ispadanjem.
4.Artropatija zbog raskida rotatorne manžetne. Ovo je vrsta degenerativnog artritisa koja nastaje kao posledica raskida tetive rotatorne manžetne. Zbog toga glava nadlaktice ne leži stabilno u čašici i pomera se naviše ka lopatici (acromion) izazivajući oštećenje hrskavice i degeneraciju kosti. Kombinacija oštećenja tetive i uznapredovalog artritisa može biti uzrok jakog bola i potpune oduzetosti ramena. Najčešće, pacijent nije u stanju da podigne ruku u stranu.
5.Avaskularna nekroza. Ovaj problem nastaje kada postoji poremećaj u cirkulaciji krvi u glavi nadlaktice – ćelije kosti ne dobijaju dovoljno krvi i počinju da odumiru. U kosti koja je neposredno ispod hraskavice se javljaju ciste, nema potpore hrskavici koja se ulubljuje i ceo zglob se deformiše. U početku, oštećenje se javlja samo u glavi humerusa, ali kako proces napreduje, dolazi do oštećenja i same čašice. Najčešći uzrok ovog tipa artritisa je prelom ramena ali može nastati i upotrebom steroida, kod preteranog konzumiranja alkohola itd. Nekada, međutim, nije moguće definisati jasan uzrok ovakvog stanja.
Lečenje reumatoidnog artritisa je u domenu specijalista reumatologije. Savremenim lekovima je moguće bolest uvesti u hronično stanje gde je u velikoj meri zaustavljeno propadanje zgloba. U uznapredovanim i agresivnim oblicima je lečenje hirurško – ugradnjom veštačkog zgloba ramena.
Lečenje degenerativnih oblika artritisa može biti konzervativno i operativno.
Konzervativno lečenje u obliku fizikalne terapije se uvek preporučuje kao početna terapija. Cilj je smanjiti bol i povećati pokretljivost zgloba ramena. Može se preporučiti davanje blokada u zglob ramena radi usporavanja procesa ali treba imati u vidu da je njihov efekat privremen.
Operativno lečenje se primenjuje u slučajevima kada konzervativno ne da željeni efekat. Definitivno lečenje je ugradnja veštačkog ramena. Artroskopske procedure se primenjuju kao privremeno rešenje radi odlaganja ugradnje veštačkog ramena.