Bol u donjem delu leđa postaje mišićno-skeletno stanje sa veoma negativnim društvenim uticajem i jedan od glavnih uzroka lošijeg kvaliteta života. S obzirom da danas postoji veoma širok spektar faktora koji mogu izazvati simptome bola, spazma i limitiranu pokretljivost lumbalne kičme, veoma je teško eliminisati ih i rešiti problem koji Vas svakodnevno muči.
Kada bismo analizirali pokrete koje prosečan čovek napravi u toku dana, jasno je da je većina dnevnih radnji statična i da zapravo postoji manjak pokretljivosti. Ako postoji neka aktivnost, obično je ponavljana i pravolinijska – šetnja, vožnja bicikla, pa čak i vežbe u teretani kod većine ljudi svode se na ponavljane pokrete. Ukoliko naše strukture sistema za kretanje ne zalaze u svoje maksimalne obime koji su im mogući, počeće polako da se skraćuju, gube elastičnost i mobilnost i sve će teže biti vratiti ih u pozicije u kojima su izduženi.
Da pojasnimo stvar primerom:
Sedite na poslu ceo dan, i telo je u ovakvoj poziciji:
Ramena su pognuta, grudi uvučene, kičmeni stub ceo je savijen ka napred, kukovi u pregibu, kolena takođe. Veliki pritisak trpi naša karlica i donji deo leđa koji je sad tu da nosi celu težinu tela i sabija se pod silom zemljine teže. I tako svaki dan…
Tada naše strukture naviknu na takvu poziciju i kada pokušate da se istegnete u suprotnim smerovima od date pozicije, osetite veliku dozu neprijatnosti, čak i bola.
Često se usled gubitka elastičnosti mišića i smanjene pokretljivosti zglobova desi povreda baš u strukturama koje su nesrazmerno više opterećene od drugih, a upravo jedna od tih struktura jeste lumbalni deo kičme.
Lumbalni deo kičme je struktura koja obuhvata 5 kičmenih pršljenova i spaja se sa sakrumom – krsnom kosti. Usled dugotrajnog sedenja na poslu, u autu, ili dugotrajnog stajanja, lumbalna kičma trpi velike pritiske jer je potpora za sve strukture koje su iznad nje.
Javljaju se simptomi kao što su bol, osećaj zgrčenosti u mišićima koji okružuju ovu regiju.
Postoji još jedan simptom, često vezan za patologiju lumbalne kičme, a to je kompresija (pritisak) na nerv išijadikus (n.ischiadicus). Sigurno je svima poznat termin „išijas“ i veoma veliki broj ljudske populacije se susreo sa terminom a nažalost, i simptomima.
Nerv išijadikus je najduži nerv ljudskog tela, koji se prostire skroz od lumbalnog dela kičme pa sve do stopala.
Njegov dugačak put je faktor rizika da na više mesta bude pritisnut i daje simptome u vidu trnjenja, peckanja, i širenja bola dužinom noge sa čije strane je pritisnut.
Pritisak može biti od strane kičmenih struktura ili mišića, i to najčešće mišića sedalne regije.
Kod velikog broja ljudi sa problemima u donjim leđima, dešava se da dugi niz godina zapravo imaju neke promene u strukturi kičmenih pršljenova, a da nemaju nikakve simptome, sve dok se ne desi neki faktor koji će pokrenuti upalni proces i izazvati sve ove simptome.
Najčešća greška prilikom oporavka jeste što ljudi često dobiju savet da samo miruju. Mirovanje jeste indikovano u akutnoj fazi, dok je bol i spazam prevelik da bi se bilo kakav plan vežbanja uspostavio. U tom slučaju su se bol i spazam javili kao zaštitni mehanizam našeg nervnog sistema kako bi sprečio sva dalja oštećenja i ne treba naglo opuštati taj spazam.
Kada akutna faza krene da jenjava, jedino što je potrebno jeste da postoji pokret!
Najnovija istraživanja pokazala su da će, u rehabilitaciji lumbalne kičme, bilo kakav vid kretanja dati bolje rezultate nego mirovanje i inaktivacija.