Šta je stres?
Stres je skup nespecifičnih reakcija čovekovog organizma na štetne faktore iz radnog i životnog okruženja. Štetni faktori iz čovekovog okruženja aktiviraju adaptacioni mehanizam u organizmu kako bi se on zaštitio uspostavljanjem ravnoteže sa sredinom. Telo na određene načine reaguje na stanje kao što je pretnja, izazov ili fizička i psihološka barijera. Najvažnije komponente stresa jesu:
- određeni događaj ili situacija u spoljašnjoj sredini
- karakteristična subjektivna procena događaja
- izmene u psihološkom funkcionisanju
- fiziološke promene
- doživljaj celokupnog procesa
S obzirom na brzinu savremenog života i prilično “nervoznu” svakodnevnicu, naš organizam izložen je stresnim udarima, pri kojima njegov balans biva narušen. Upravo balans je jedan od ključnih stvari kada pričamo o zdravom telu i umu. Stres, kao rekacija, obuhvata nekoliko faza:
- faza alarma – dešavaju se promene u organizmu
- faza adaptacije – organizam pronalazi način da se vrati u homeostazu
- faza iscrpljenosti – dugotrajan stres koji često dovodi do bolesti
Ono što karakteriše današnjicu jeste upravo to da je prisustvo stresa u organizmu skoro neprestano i da je telo stalno u „fazi iscrpljenosti”. Ono ne ume da pobedi i eliminiše postojanje tolike količine stresnih faktora, i situacija će sigurno izmaći kontroli ukoliko se ne angažujemo da svoje telo oslobodimo i ponovno vratimo u njegovu homeostazu. Jedan od načina jeste zapravo neka vrsta fizičke aktivnosti. Ključ odabira aktivnosti koja će biti efikasna u ovom pogledu jeste shvatiti da svaki pojedinac ima svoj karakter, emocije i načine na koje ih ispoljava kao i samo shvatanje stresa i shodno tome reakciju organizma na situaciju. Zato, potrebno je poznavati svoje telo i oslušnuti šta ono govori.
Kako se osloboditi stresa?
Ljudi su još od davnina uočili veliku povezanost fizičke aktivnosti i zdravstvenog stanja, odnosno, mogućeg uticaja određenih fizičkih vežbi na kvalitet života, ali i na tok nekih bolesti kao i na njihov život.
Neke od fizičkih aktivnosti koje mogu doprineti vraćanju balansa i rešavanju stresnih reakcija u našoj svakodnevnici mogu biti:
Aerobne vežbe – trčanje, hodanje, plivanje, vožnja bicikla, planinarenje, ples…
Za vreme ovih aktivnosti ubrzava se disanje, samim tim i priliv kiseonika do tkiva, ubrzanje rada srca i podsticanje cirkulacije, što će doprineti boljoj ishrani tkiva i što je najbitnije, efikasnijoj eliminaciji svih štetnih materija koje se nakupljaju usled raznih reakcija koje se dešavaju unutar našeg organizma. Osim toga, dolazi do razvoja lične satisfakcije, discipline, postizanja novih uspeha i ciljeva, stvaranju zdravih navika i sve to zajedno čini jedan dobar osećaj pojedinca u sopstvenoj koži i pozitivan uticaj na psihičko zdravlje. Pritom, trening daje i efekte estetske prirode, koji su dodatni stimulans osećaja zadovoljstva i samopouzdanosti.
Anaerobne aktivnosti – dizanje tegova, sprint, istezanje, yoga…
Ono što je prednost istezanja ili yoge je to što, pored svih ovih efekata bolje cirkulacije i raspoloženja usled lučenja endorfina i eliminaciju kortizola, zbog same prirode aktivnosti dovode do inhibicije tj. umirivanja nervnog sistema. Lagani pokreti, bez mnogo promena pravaca i brzine, ustaliće rad nervnog sistema, samim tim regulisati i odvijanje ostalih procesa u našem organizmu. Kada uz to dodamo i svesnu relaksaciju u vidu dubokog disanja i usmeravanja misli na pozitivne i lepe stvari, naše telo i um imaće mnogo veću mogućnost eliminisanja stresa i vraćanja u svoju homeostazu.
Uzimajući sve ove činjenice u obzir, odabir fizičkih aktivnosti za borbu protiv stresa, sigurno je ispravna odluka zbog koje će vam telo biti zahvalno. Najbitnije je prepoznati svoj „ventil za stres” i koristiti ga u svojoj svakodnevnici, bilo da je to samo jedna od ovih aktivnosti ili pak neka kombinacija koja će olakšati vaše telo i razbistriti um.
Ipak, na kraju, izreka „u zdravom telu, zdrav duh”, itekako je potkovana činjenicama i definitivno je treba slediti.