Kada telo napada samo sebe, pokret postaje lek
Autoimune bolesti nastaju kada imuni sistem pogrešno prepozna sopstvena tkiva kao pretnju i počne da ih napada.
Rezultat su upala, bol, ukočenost i iscrpljenost. Iako su ova stanja medicinski kompleksna, nauka sve jasnije pokazuje da telo može da nauči da se umiri — i da je pokret jedan od najprirodnijih načina za to.
Istezanje, kada se radi svesno i bez forsiranja, aktivira mehanizme koji povezuju nervni, endokrini i imuni sistem. Na taj način pokret postaje terapijski alat koji pomaže telu da se oporavi, uspori i ponovo oseti sigurnost.
1. Nervni sistem – ključ koji upravlja imunim odgovorom
Kod autoimunih bolesti telo je često „zarobljeno“ u stresu. Simpatički nervni sistem (bori se ili beži) je preaktivan, dok je parasimpatički (odmori se i regeneriši se) potisnut.
Naučne studije pokazuju da istezanje i sporo disanje aktiviraju vagus nerv, glavnu vezu između mozga i unutrašnjih organa.
Kada se vagus aktivira, smanjuje se frekvencija pulsa, snižava krvni pritisak i telo prelazi u stanje smirenja. U tom stanju dolazi do povoljnije regulacije imunog sistema i nižeg nivoa upalnih reakcija.
2. Smanjenje upalnih procesa kroz pokret
Upala je centralni mehanizam većine autoimunih bolesti. Hronična upala stvara ciklus bola, ukočenosti i zamora.
Blago istezanje, kombinovano sa mindful disanjem, dokazano smanjuje upalne markere poput IL-6 i TNF-α, dok istovremeno poboljšava limfni i krvni protok.
Ovi procesi pomažu telu da efikasnije uklanja otpadne materije, ubrzava regeneraciju tkiva i ublažava bol.
U studijama sprovedenim kod osoba sa reumatoidnim artritisom i lupusom, redovno istezanje dovelo je do smanjenja ukočenosti i poboljšanja funkcionalne pokretljivosti.
3. Kortizol i hormonska ravnoteža
Kod autoimunih oboljenja često postoji poremećaj u regulaciji HPA-ose (hipotalamus–hipofiza–nadbubrežna žlezda).
Ova osa kontroliše lučenje kortizola – hormona stresa koji, kada je stalno povišen, dodatno narušava imuni balans.
Istezanje i sporo disanje pomažu u snižavanju kortizola i vraćanju ritma hormonskog sistema.
Telo se tada iz stanja hronične borbe premešta u stanje stabilnosti i regeneracije.
4. Nervno-mišićna komunikacija i kontrola bola
Kod mnogih autoimunih stanja, kao što su multipla skleroza, reumatoidni artritis ili sklerodermija, dolazi do narušene komunikacije između nerava i mišića.
Zbog toga telo gubi preciznost pokreta, javlja se tremor, slabost ili ukočenost.
Kontrolisano istezanje, uz asistenciju terapeuta, poboljšava senzorno-motoričku integraciju — način na koji mozak i telo komuniciraju.
Taj proces ne samo da vraća pokretljivost, već smanjuje i preosetljivost nervnog sistema na bol (tzv. centralna senzitivizacija).
5. Stabilnost, a ne fleksibilnost – ključ za hipermobilna stanja
Kod određenih autoimunih oboljenja ili genetskih predispozicija, kao što je Ehlers-Danlos sindrom, zglobovi su prirodno previše pokretljivi.
U tim slučajevima cilj istezanja nije povećanje fleksibilnosti, već jačanje stabilizujućih mišića i poboljšanje kontrole pokreta.
Vođeno istezanje u kombinaciji sa dubokom aktivacijom mišića omogućava telu da pronađe sigurnost u pokretu, bez rizika od povreda ili dodatnog naprezanja.
6. Emocionalna komponenta – kada telo nauči da se umiri, i um se menja
Autoimune bolesti često nose i emocionalni teret: anksioznost, frustraciju i strah.
Svesno istezanje, kombinovano sa disanjem, deluje i na emocionalni centar mozga (amigdalu). Aktivacijom parasimpatikusa i povećanjem serotonina i dopamina, smanjuje se osećaj napetosti, a nervni sistem uči da reaguje mirnije.
Mnogi klijenti opisuju da nakon vođenog istezanja osećaju „unutrašnji mir“ – ne samo u mišićima, već i u načinu na koji doživljavaju sopstveno telo.
Zaključak: Pokret kao način da telo nauči sigurnost
Kod autoimunih bolesti, cilj nije „više pokreta“ – već bolji kvalitet pokreta.
Kroz pažljivo, individualno prilagođene vežbe istezanja i disanja, telo ponovo uči da se oseća sigurno, a nervni sistem se vraća u stanje balansa.
Taj proces ne menja samo fizičko stanje, već i način na koji osoba doživljava sebe.
Jer kada telo nauči da otpusti – i imuni sistem počinje da se ponaša drugačije.