Telo pamti ono što um potiskuje
Emocije nisu samo u glavi, one žive u telu.
Strah se skuplja u stomaku, stres u vratu i ramenima, a tuga često pritiska grudi. Kada te emocije ne pronađu način da se izraze, telo ih „zaključa“ u mišićima, tetivama i fasciji.
Istezanje postaje prostor u kojem telo uči da otpusti ono što je napetost zadržala. U trenutku kada se krećemo s pažnjom, aktiviraju se mehanizmi koji smiruju nervni sistem i vraćaju osećaj emocionalne ravnoteže.
Pokret i emocije – fiziologija povezanosti
Nauka sve jasnije potvrđuje da između tela i emocija postoji dvosmerna komunikacija. U središtu te veze nalazi se vagus nerv, najveći nerv parasimpatičkog sistema koji povezuje mozak sa srcem, plućima i digestivnim traktom.
Kada se istežemo i dišemo polako, vagus nerv šalje signal telu da je bezbedno. Aktivira se parasimpatički režim („odmori i regeneriši se“), a istovremeno se smanjuje aktivnost amigdale, dela mozga zaduženog za stres i strah.
Ova promena stanja dovodi do fiziološkog „resetovanja“: puls se usporava, disanje postaje dublje, a mišići mekši.
Neurohemija pokreta – hormoni koji donose mir
Blago istezanje utiče na hemijske procese u mozgu. Studije objavljene između 2022. i 2024. godine (Frontiers in Psychology, Neuroscience Letters) pokazale su da svesno izvođenje pokreta i kontrolisano disanje povećavaju lučenje serotonina i dopamina, hormona koji stabilizuju raspoloženje i smanjuju anksioznost.
Paralelno sa tim, snižava se nivo kortizola, hormona stresa, čime se stvaraju uslovi da telo i mozak zajedno uđu u stanje smirenosti.
Ova kombinacija biohemijskih promena objašnjava zašto se nakon istezanja ne osećamo samo fizički rasterećeno, već i emocionalno lakše.
Varijabilnost srčanog ritma (HRV) i emocionalna otpornost
Jedan od fizioloških pokazatelja emocionalne stabilnosti je HRV – Heart Rate Variability.
Što je HRV viši, to je naš nervni sistem sposobniji da se prilagodi stresu i brže vrati u stanje mira.
Istraživanja pokazuju da redovno istezanje, posebno u kombinaciji sa svesnim disanjem, značajno poboljšava HRV. To znači da telo kroz pokret uči emocionalnu otpornost, da može da oseti stres, ali da se ne „zaglavljuje“ u njemu.
Telo kao mapa emocija
Svaka emocija ima svoj telesni izraz. Bes često stežemo u vilici i grudima, strah u karlici i nogama, a tugu u ramenima.
Kada učimo da oslušnemo telo, postajemo sposobni da prepoznamo gde emocije ostaju „zarobljene“.
Istezanje pomaže u vraćanju svesti o telu – proprioceptivna povratna sprega između mišića i mozga omogućava da napetost prepoznamo i postepeno otpustimo. Taj proces je fiziološki, ali i duboko psihološki.
Mindfulness u pokretu – kako se telo i um susreću
Kada se istezanje izvodi s pažnjom, ono postaje oblik pokretne meditacije.
Svesno disanje, usporen ritam i prisutnost u pokretu aktiviraju delove mozga zadužene za introspekciju i samoregulaciju. Prema neuroimaging istraživanjima, to su regije prefrontalnog korteksa i insule, oblasti koje omogućavaju da osetimo telo iznutra i da ga povežemo sa emocijama.
U tom trenutku telo prestaje da bude samo „vozilo“, a postaje alat za razumevanje sopstvenih unutrašnjih stanja.
Zaključak – kada telo nauči da otpusti, i um počinje da se menja
Istezanje nije samo fizička aktivnost, već proces komunikacije između tela i emocija.
Kroz pokret i disanje mi ne „bežimo“ od emocija, već ih učimo da se slobodno kreću kroz telo.
Kada se napetost otpusti iz mišića, oslobađa se prostor i za emocionalnu jasnoću.
Zato u StretchWell pristupu pokret nije samo sredstvo za fleksibilnost, već i za unutrašnju stabilnost.
Jer kada telo nauči da otpusti, um napokon može da se smiri.